РЖД Интернешнл завршио је грађевинске радове на изградњи најдужег железничког вијадукта у Србији од три километра у плавном делу Дунава и првог тунела без застора “Чортановци”, у оквиру градње брзе пруге на деоници Стара Пазова – Нови Сад, саопштила је данас та руска компанија.
Радови су, како је наведено у саопштењу, завршени више од пола године пре планираних рокова.
РЖД Интернешнл наводи да су у априлу оба објекта успешно прошла инспекцију Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре за усклађеност са пројектним решењима.
Пре пуштања у рад вијадукта и тунела, што је планирано за крај 2021. године, биће изведени радови на уградњи контактне мреже, горњег строја колосека. Такође, биће спроведена испитивања пре пуштања у рад, која су планирана за јесен.
Радови на изградњи вијадукта почели су 1. новембра 2017. године. Његова дужина је три километра, а висина појединих стубова 26 метара, што се може упоредити са висином осмоспратнице.
Вијадукт је пројектован на излазу из тунела “Чортановци” испред Сремских Карловаца и протеже се у плавном делу Дунава.
Део објекта се налази на стрмом терену и зато је, како би се осигурала поузданост објекта за време његове изградње и коришћења, било изграђено 20 заштитних конструкција против клизишта.
Тунел “Чортановци” чине две паралелне цеви укупне дужине 2,2 км. Радови на његовој изградњи одвијали су се непрекидно од септембра 2017. године и завршени су седам месеци пре уговорних рокова, навео је руски извођач радова.
Непосредна изградња тунела трајала је три године. Пробијање се одвијало истовремено на четири тачке две цеви северног и јужног портала.
У тунелу се тренутно одвија полагање горњег строја колосека.
Приликом изградње биле су коришћене напредне руске и међународне технологије, које су тестиране, између осталог и приликом изградње олимпијских објеката у Сочију.
Рок за безбедно коришћење тунела који је одређен пројектом је најмање 100 година.
Након завршетка свих радова у складу са пројектом, путнички возови ће на деоници брзе пруге Стара Пазова – Нови Сад моћи да развијају брзину до 200 км на час, а теретни до 130 км на час.
