Почетак рада Истраживачко – развојног Института за вештачку интелигенцију Србије, који ће бити смештен у Научно – технолошком парку у Новом Саду, по речима в.д. директора ове институције Дубравка Ћулибрка, очекује се у јуну, а окупиће све најбоље истраживаче из области вештачке интелигенције у читавој Србији.

Ћулибрк наводи да је реално очекивати да се у јуну почне и са израдом првих пројеката на светском нивоу, на којима ће у почетку бити ангажовано двадесетак истраживача.

Идеја оснивача и руководства да таква институција својим радом обухвати све најбоље истраживаче из области вештачке интелигенције у читавој Србији, па је реално очекивати да овде пронађу ангажман најбољи међу најбољима, што би требало за резултат да има отварање огранака ових института и у Београду, Нишу, Kрагујевцу и свим другим градовима у којима се покаже потреба – каже Ћулибрк за Тањуг.

Од првог дана Институт за вештачку интелигенцију Србије улагаће максималне напоре да опреми свој простор најмодернијом опремом, а ова институција, како каже, имаће и Саветодавни одбор који ће чинити угледни стручњаци из Србије, без обзира на чињеницу где живе.

Домаћи стручњаци ван Србије позвани су да помогну и саветима као ментори, али и да се укључе у цео систем рада како би Институт постизао што боље резултате, истиче Ћулибрк.

Он верује да је помоћ оних који се већ годинама баве тим послом у иностранству, у комбинацији са раскошним потенцијалом који поседују млади стручњаци у Србији – добитна комбинација.

Истраживања и пракса у вештачкој интелигенцији често се раде на даљину, где људи не морају бити у седишту, а сам институт треба да покрије целу Србију и да буде дистрибуиран. Вероватно ће сви наши експерименти бити у Научно технолошком парку у Чачку, па онда нема разлога да томе своју подршку и допринос не да неко из Лондона, Њујорка или одакле год – казао је Ћулибрк.

Прву годину рада, али и набавку опреме и пратеће трошкове почетка функционисања Института за вештачку интелигенцију Србије финансираће Влада, каже он и додаје да је циљ да ова институција у што краћем временском року постане самоодржива. У првом реду привлачењем пројеката финансираних из европских и светских фондова.

Надамо да ће институт привући наше најбоље људе који хоће да се баве вештачком интелигенцијом. Оно што ћемо ми покушати да им обезбедимо су услови и подршка, тако да одмах могу да почну да раде истраживања на светском нивоу – навео је професор Ћулибрк, уз опаску да је за такав исход нужна помоћ домаћих стручњака из области вештачке интелигенције, а који су правили запажене резултате свуда по свету.

Уз истраживаче биће запослено и додатно особље које ће се бавити развојем и менаџментом пројеката, трансфером технологија и организацијом.

Потенцијал Србије у области вештачке интелигенције је огроман и ми смо једини у региону који имају Стратегију развоја вештачке интелигенције и активно радимо на њеној имплементацији. Вештачка интелигенција се сматра нечим што ће бити технологија опште примене, попут електричне енергије, и мислим да је сада одличан моменат да је сада имплементирамо у домаћој привреди и помогнемо нашој економији – поручио је Ћулибрк.

Он објашњава да је вештачка интелигенција на неки начин надоградња или екстензија ИТ индустрије, а у тој области су стручњаци из Србије одавно постали конкурентни на глобалном тржишту, али и у научним достигнућима. Читав рад института биће у функцији преласка на економију знања која се базира на новој технологији вештачке интелигенције.

Јасан циљ нам је да донесемо и што више истраживачких пројеката из европских и других фондова, тако да се институт већ у другој години функционисања буде што мање ослоњен на буџет Владе Србије. У наредним годинама ћемо и мерити количину пројеката са привредом и оно што је можда најважније, број патената – истакао је Ћулибрк, закључивши да ће најбитнији бити приходи који ће патентни доносити самом институту, али и привреди Србије у глобалу.

Он је додао да ће фокусна тачка за напоре свих упослених на овом пројекту бити истраживања на највишем, светском нивоу, али да је нужно да и таква истраживања имају своју примену у пракси.

Kако је заључио Ћулибрк, без трансфера технологија и примене резултата, нема помоћи ни институту, као ни држави Србији, а то је, према његовим речима, примаран циљ.