Krsna slava - tradicija koja se ne prekida
Autor: Redakcija
21.01.2020.

Novogodišnji praznici su prošli, ali se vreme slava nastavlja. Krsna slava je jedan od najvažnijih praznika koji okuplja porodicu, i kome se radujete, bilo da slavite ili idete kod nekoga na slavu.

Slava se obeležava bogatom trpezom koja je nezamisliva bez slavskog kolača, žita, vina i sveće. Žito predstavlja vezu ovozemaljskog i zagrobnog života, a kao crkveni simbol ono podseća na biljne žrtve iz Starog zaveta. Običaj je da uoči slave porodični sveštenik dođe u kuću da sveti vodicu, od koje se kasnije mesi slavski kolač. Kada osvane dan slave, u crkvu se nosi slavski kolač, žito i crno vino. Krsna slava je običaj koji potiče iz paganskih vremena, kako bi se održala veza sa precima i poreklom. Ustaljen je običaj da se na slavu ne zove - već svako ko dođe tog dana u kuću koja obeležava svog sveca, treba da bude ugošćen.

Ljudi koji nemaju svoju krsnu slavu mogu je prihvatiti drugačijim putem. Mogu uzeti sveca na čiji dan su kršteni, ili, ako nisu kršteni, izaberu sveti dan kada će se krstiti pa uzeti tog svetitelja za krsno ime. Neki ljudi biraju slavu tako što sami odaberu sveca koji je zbog nečeg u njihovom životu značajan, bilo da im se desilo nešto loše ili dobro.

Iako datira još s kraja osmog veka, kada je počelo pokrštavanje Južnih Slovena, pojam krsna slava prvi put je zabeležen u Ohridu, 1018. godine. Ćirilo i Metodije, 150 godina ranije, a zatim i njihov učenik, prvi slovenski arhiepiskop Kliment i njegovih 26 učenika, prilikom pokrštavanja paganskih plemena nudili su hrišćanske svece – zaštitnike porodica, umesto paganskih kućnih božanstava.

Ono što je jedino zajedničko svim Srbima koji slave slavu je upravo kuvano žito - koljivo, slavski hleb ili kolač, sveća i vino. Sve ostalo - način obeležavanja slave, pozivanja gostiju, izbor i spremanje jela, rezanje kolača razlikuje se od kraja do kraja. Razlikuje se i izbor menija kada je posna slava u pitanju. A posna jela bi trebalo da se spremaju ne samo o slavama u vreme posta, već i ako inače mrsna slava padne u sredu ili petak.

Kod Srba svaka porodica odvojeno slavi svog sveca. Slavu nasleđuju sinovi od oca, negde samo najstariji sin, ako muške dece ima više, dok ćerke preuzimaju muževljevu slavu. Prve godine nakon osnivanja vlastite porodice, sin dolazi na očevu slavu. Kad se kolač iseče, otac iz svoje desne ruke predaje sinu jednu četvrtinu kolača. Sin nosi deo kolača kući, podeli ga sa svojom porodicom, a već naredne godine počinje redovno da slavi svog sveca zaštitnika u svom domu.

Bilo da spremate slavu ili idete u goste, sledi vam nabavka svega što je potrebno. A sve što vam je potrebno, možete naći, u diskontima, i to po akcijskim cenama. Najbolja vina, koja ćete poslužiti gostima, na slavskoj trpezi, dostupna su u većini novosadskih prodavnica. A ukoliko idete na slavu treba da pripremite poklone. To su najčešće neko dobro vino ili rakija, kafa i nešto slatko, kao što su čokolade ili bombonjere. Izbor je na vama.



 


Komentari
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove 025info redakcije.
Postavi komentar