Главни адути Kуле – индустријска зона и пројекат канала

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on google
Google+
Share on email
Email

Покрајински секретар за пољопривреду, водопривреду и шумарство Чедомир Божић и покрајински секретар за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу Александар Софић разговарали су у Kули са челницима општине о мапирању стања и потенцијала те, али и других војвођанских локалних самоуправа.

На састанку са председником Општине Дамјаном Миљанићем и директором Фонда “Европски послови” Александром Симурдићем покрајински секретари су указали на значај јачања капацитета локалних самоуправа за коришћење средстава из домаћих и фондова ЕУ.

Главни адути за привлачење инвестиција општине Kула су, како је навео Симурдић, индустријска зона и радови на њеном унапређењу, пројекат Великог бачког канала, као и пројекти везани за наводњавање и други мањи пројекти.

Божић је рекао да поред редовних кредитних линија намењених пољопривредним произвођачима, средњим школама, удружењима грађана Секретаријат део средстава опредељује и локалним самоуправама.

“Део средстава био је намењен одржавању и изградњи атарских путева, за улагање у водне објекте у јавној својини и објекте фекалне канализације”, рекао је он и подсетио да је у том циљу издвојено преко 10 милиона динара.

За одводњавање опредељено је више од 50 милиона динара, а за уређење атарских путева 30 милиона динара, рекао је он.

Софић је рекао и да је састанак пружио увид у то колико људи у јединици локалне самоуправе зна да ради јавне набавке, колико је писало пројекте, те колико је реализованих пројеката и могућност да се добије коначан преглед за свих 45 јединица локалних самоуправа.

Он је подсетио да је Покрајинска влада донела Одлуку о покретању седмогодишњег плана развоја Војводине 2021-2027, а да је Покрајински секретаријат расписао конкурс за доделу средстава за израду плана развоја за јединице локалних самоуправа, те се, додао је, нада да ће планови и Покрајине и локалних самоуправа бити усвојени до 1. јануара 2022.

Симурдић је навео да је Фонд почео посете градовима и општинама у циљу сагледавања могућности на прагу новог вишегодишњег финансијског оквира ЕУ за период до 2027. године.

„У наредном периоду очекује нас мапирање стања и потенцијала у свих 45 општина са идејом да их кластеризујемо и јасно формулишемо локалне и регионалне приоритете. Kрајем године крећемо у припрему документације за позиве који ће у већем обимом кренути од 2022″, рекао је Симурдић.

Тагови:

Најновије